Idealna vakcina bi bila ona koja nudi 100% zaštitu, nema neželjene efekte, uzima se jednom i štiti tokom celog  života. Ali možemo li očekivati vakcinu sa takvim karakteristikama  – verovatno ne.

Dr Bojan Boškovski

U proteklom periodu bili smo svedoci globalne borbe za obezbeđivanje većih količina vakcina, ko će biti prvi, ko će se brže vakcinisati, ko će biti spašen i početi normalno da živi. Ali ima previše informacija o vakcinama, od njihovog sastava do njihove efikasnosti. Informacije se svakodnevno menjaju, nove vakcine se odobravaju, a još novije tek treba da budu odobrene.

I sada se postavlja vrlo zanimljivo pitanje, koja je vakcina bolja, koja je vakcina idealna?

Idealna vakcina bi bila ona koja nudi 100% zaštitu, nema neželjene efekte, uzima se jednom i štiti tokom celog života. Ali možemo li očekivati vakcinu sa takvim karakteristikama?  Verovatno ne.

Vakcina ima zadatak da stimuliše telo da stvori imunitet ubrizgavanjem različitih delova virusa koji će biti prepoznati kao strana tela. Tada će imuni sistem početi da gradi specifični imunitet na ova strana tela. Danas imamo RNK vakcine za SARS-Kov2 i ova tehnologija se prvi put pojavljuje u proizvodnji vakcina, i možemo reći da je avangardna; to je vakcina Pfizer-Biontek i MODERN.

Mehanizam delovanja je inovativan, genetski materijal sadržan u ubrizganoj mRNK  proizvodi protein specifičan za virus SARS-Cov2. Protein prepoznaje imune ćelije i pokreće snažan imuni odgovor koji rezultira imunitetom na virus SARS-Cov2.

Ovaj mehanizam je nov i nije korišćen u proizvodnji vakcina. Sistem mRNK ima jači imunološki odgovor od prethodnih vakcina aktiviranjem specifičnih receptora na samim imunološkim ćelijama koji učestvuju u posredovanju imunog odgovora.

S druge strane, Oksfordska vakcina i ruska vakcina Sputnjik V koriste virusni vektor koji se ubrizgava u telo. Vektor nosi protein C, što je karakteristično za virus SARS-Cov2  jer imuni sistem razvija imunitet na ovaj protein. U ovom slučaju, vektor je adenovirus šimpanze. Ruska vakcina je slična, a ostale poput nje prolaze klinička ispitivanja.

Treća vrsta vakcine je kineska Sinofarm koja se zasniva na inaktiviranom SARS-Kov2 i predstavnik je klasičnih vakcina poput vakcine protiv gripa. U njoj je  hemijski inaktiviran virus i ne može da izazove bolest, ali je i dalje imunogen, odnosno uzrokuje da imuni sistem razvije imunitet protiv njega.

Ovo su tri poznata mehanizma delovanja trenutno odobrenih vakcina, ali naravno, više informacija ćemo imati tek u vremenu pred nama.

Tek tada ćemo moći da zaključimo koja je vakcina bolja i koja je najbliža idealnoj vakcini. Sa dosadašnjim informacijama takvi zaključci nisu mogući. Prvenstveno zato što se vakcine još uvek daju vrlo malom procentu populacije, a drugo,  potrebno je vreme da se proceni njihov dugoročni efekat na imunitet. U suštini sve vakcine su bezbedne, podaci su iz kliničkih studija,  čak i sada tokom praćenja procesa vakcinacije.

Što se tiče stvaranja imuniteta, sve vakcine stvaraju imunitet, ali u različitim procentima. RNK vakcine imaju preko 90% zaštite, odnosno od 100 vakcinisanih 90 će razviti imunitet; ruska vakcina ima slične rezultate prema nedavno objavljenim rezultatima u časopisu The Lancet. Sinofarm ima različite rezultate, oko 80%.  Oksfordska vakcina je efikasna 70%.  Za sada se sve odobrene vakcine daju u dve doze u intervalima od 21-28 dana.

Međutim, uprkos različitim rezultatima kliničkih ispitivanja, kolika je efikasnost znaćemo tek kada vidimo rezultate masovne vakcinacije.

Sve češće čujemo da vakcine sa nižom efikasnošću i dalje stimuliše imunitet i ako se javi SARS-Cov2 infekcija, bolest će biti blaga i bez komplikacija. Ovu činjenicu ne treba potcenjivati, to znači da koronavirus ne bi izazvao ozbiljnu bolest i prošao bi kao obična prehlada. Ali moramo sačekati i ove podatke.

I na kraju, koja vakcina je idealna? Kao i u svemu u životu, ne postoji ništa idealno, ali verovatno je da su sve vakcine podjednako dobre u pogledu efikasnosti i sigurnosti. Ako je većina populacije vakcinisana, virus će naići na ozbiljan bedem koji se teško može probiti i tek tada ćemo moći da pobedimo ovu pandemiju.

 

 Dr Bojan Boškovski, specijalista neurolog i nacionalni koordinator za SZO